Zaveštanje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Univerzitet u Novom Pazaru-Pravo
unutrašnjih poslova
SADRŽAJ:
UVOD
SADRŽINA ZAVEŠTANJA
POSTAVLJANJE NASLEDNIKA
PROSTA SUPSTITUCIJE
FIDEIKOMISAONA SUPSTITUCIJA (U užem i širem
smislu)
PUPILARNA I KVAZIPUPILARNA SUPSTITUCIJA
USLOV U ZAVEŠTANJU
ROK U ZAVEŠTANJU
NALOG U ZAVEŠTANJU
RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE I OSNIVANJE
ZADUŽBINE
ZAKLJUČAK
LITERATURA
UVOD
Zaveštanje (testament, oporuka, poslednja volja)
predstavlja zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave za
to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti
i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrću. Da bi
zaveštanje bilo punovažno, zaveštalac mora posedovati aktivnu zaveštajnu
sposobnost u trenutku njegovog sastavljanja. Pravno relativna volja (namera)
mora biti zperena na zasnivanje odgovarajućeg pravnog posla, jer u protivnom
pravni odnos neće nastati.
SADRŽINA ZAVEŠTANJA
Testament može sadržati odredbe koje su po
svojoj prirodi veoma raznovrsne: one koje se odnose na imovinska raspolaganja,
one koje se tiču sprovođenja poslednje volje i razne druge odredbe neimovinskog
karaktera. Prema tome izvršena je podela sadržine testamenta na materijalnu,
formalnu i na onu koja obuhvata takozvane ostale odredbe.
Materijalna sadržina testamenta je u pitanju
kad: postavljanje naslednika (univerazalnog sukcesora ), određivanja naslednih
delova (kvota), određivanja singularnih sukcesora (legata, korisnika naloga),
raspolaganja u određene svrhe (osnivanje zadužbine, fonda ili fondacije),
odrešivanja supstitucija, uslova, rokova, isključenja iz nasleđa, lišenja prava
na nužni deo, opraštanja nedostojnosti idr.
Formalna sadržina zaveštanja odnosi se na slučaj
postavljanja izvršioca testamenta, ili određivanja takozvanog konkretizatora
zaveštaočeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. Na
primer :da se stara samo o ispunjenju naloga.
Sadržina zaveštanja može biti i neimovinske
prirode – takozvane ostale odredbe: priznavanje vambračnog očinstva,
određivanje mesta sahrane i dr. Takođe neke odredbe koje nisu naslednog
karaktera, ali imaju imovinsku prirodu treba postaviti u treću grupu (na
primer: priznanje ili oproštaj duga). I ona imovinska raspolaganja koja nisu
čisto naslednopravna ulaze u materijalnu sadržinu zaveštanja.
POSTAVLJANJE NASLEDNIKA
Univerzalni sukcesor (naslednik) može biti
određen neposredno i posredno. Naslednik se postavlja najčešće postavlja
neposredno: imenom i prezimenom. Određivanje naslednika može biti i posredno, i
to na dva načina. Prvi način posrednog određivanja sastoji se u tome što
zaveštalac u testamentu navede podatke na osnovu kojih se može utvrditi
indentitet naslednika.
Drugi način posrednog određivanja univerzalnog
sukcesora ne odnosi se na njegovu individualizaciju. Ovde je bitno da
određivanje naslednika bude učinjeno tako da se tumačenjem može utvrditi ko je
to lice i kakva je vrsta sukcesije u pitanju.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!